У Интерлакену (Швајцарска) је 18. и 19. фебруара 2010. године у оквиру председавања Швајцарске Комитетом министара Савета Еверопе одржана Конференција на министарском нивоу посвећена реформи Европског суда за људска права. На Конференцији су учествовале делегације свих 47 чланица Савета Европе. На челу делегација били су министри оних министарстава у чијем ресору се налази функција заступања државе пред Европским судом за људска права, као и државни агенти пред Судом и амбасадори акредитовани при Савету Европе. На челу делегације Републике Србије био је министар за људска и мањинска права др Светозар Чиплић.

Након говора представника председавајуће земље госпође Шлумпф из Министарства правде и полиције Швајцарске. генералног секретара Савета Европе Јагланда, председника Парламентарне скупштине СЕ Кавусоглуа, председника Суда Косте, заменика председника Европске комисије госпође Рединг и комесара за људска права Хамарберга, шефови делегација сваке државе чланице Савета Еверопе по алфабетском реду у троминутном говору износили су ставове својих држава у вези са реформом Суда.

Све делегације дале су подршку реформи Суда, уз истицање значаја поштовања принципа супсидијарне заштите пред Судом и права на индивидуалну представку, као основе за функционисање читавог система установљеног Конвенцијом о људским правима. Било је и критичких иступања везаних за конзистентност судске праксе Европског суда за људска права (Русија, Турска, Молдавија) или начина за избор судија Суда (Словенија), али све у свему заједнички именитељ током свих излагања је било пружање подршке реформи Суда, која фактички почиње ступањем на снагу Протокола 14 (1. јуна 2010. године), чија је ратификација од стране Русије поздрављена од свих делегација.

Конференција је завршена усвајањем Декларације и Акционог плана са Конференције (преузмите декларацију и акциони план) , чији текст није претрпео никакве измене у односу на последњу верзију договорену кроз иступање делегација на састанку одржаном на амбасадорском нивоу  у Стразбуру 15. фебруара 2010. године.

Конференцију је званично затворила министарка спољних послова Швајцарске Калми Реј.

Говор министра др Светозара Чиплића 

Пре свега, дозволите ми да изразим наше поштовање и захвалност Швајцарској као председавајућој на свим напорима у припреми конференције у Интерлакену.

Република Србија веома поздравља скоро ступање на снагу Протокола број 14. Он ће свакако унапредити систем заштите људских права пред Европским судом за људска права и представљати велики корак напред.

У вези са реформом Суда, Србија у начелу подржава све активности усмерене ка унапређењу и јачању система заштите људских права заснованих на демократији, владавини права, заједничким европским вредностима, али и на поштовању специфичности држава чланица Савета Европе.

Србија веома подржава стриктну примену начела супсидијарности у заштити права зајемчених Конвенцијом. Такође, Србија се залаже за поделу одговорности између држава чланица и Европског суда за људска права. Са једне стране, то значи да државе имају првенствену обавезу да обезбеде поштовање и заштиту људских права на националном нивоу, усклађеност законодавства и праксе са стандардима садржаним у Конвенцији и Протоколима уз њу, као и да у потпуности извршавају пресуде које је Суд донео. Са друге стране, Суд треба да дâ значај начелу de minimis non curat praetor, ригорозно примењује критеријуме допуштености и осигура доследну и јасну примену и тумачење материјалних одредби Конвенције. На тај начин, ојачаће се не само поверење држава у Суд већ и углед Суда као „савести Европе“.

Србија поново потврђује да је право на појединачну представку темељ система утврђеног Конвенцијом о људским правима, али, истовремено, Србија је и за подизање прага за подношење појединачних представки Суду пошто Суд не би требало да се претвори у „Суд за мале жалбе“. Са друге стране, Србија подржава ефикасније поступање у предметима који се могу сврстати у „добро утврђену судску праксу“, иако наглашава важност утврђивања чврстих критеријума који ће се примењивати на сврставање предмета у „добро утврђену судску праксу“.

Србија, такође, поздравља већу употребу процедуре пилот пресуде и  пријатељског поравнања, као и већу употребу једностраних декларација од стране држава, којима се признаје повреда Конвенције. Ти механизми већ постоје и Србија често приступа закључењу пријатељских поравнања и давању једностраних декларација.

Србија подржава упућивање националних судија Секретаријату Суда. То ће побољшати разумевање стразбуршког система у националним правосудним системима и  повезаност националних система и Суда, као и разумевање националних правосудних система од стране Суда.

На крају, Република Србија у потпуности подржава реформу Суда. Међутим, у околностима рестриктивне буџетске политике, тешко је постићи све предвиђене мере повећањем средстава издвојених у те сврхе.

 

Током одржавања Конференције на високом нивоу о будућности Европског суда за људска права, министар Чиплић се срео са Генералним секретаром Савета Европе, Т.Јагландом. На састанку, министар Чиплић је посебан акценат ставио на функционисање Националних савета који представљају мањинску самоуправу и подсетио да је положај мањина у Србији далеко испред положаја који имају у другим земљама Европе. Генсек Јагланд је добио позив да посети Србију, а термин посете ће накнадно бити саопштен.

На маргини Конференције, министар Чиплић је имао и билатерални сусрет са Томасом Хамамбергом, Комесаром за људска права, на коме се разговарало о питањина Рома, посебно Рома на Косову.

Министар Светозра Чиплић је током Конференције разговарао и са високим представницима Босне и Херцеговине, Црне Горе, Чешке и Словачке.

Сви ови сусрети представљају континуитет дијалога на високом нивоу између Савета Европе и Србије, што је у домену заштите људских права и мањина од посебне важности.