Интервју Сузане Пауновић за новине "Наше место"

1. Када су у питању људска права у Србији, односно пракса на терену, где се она највише крше, а где имамо евентуално мање проблема него неке друге европске земље?

Мислим да се ова Влада на један темељан, систематичан и посвећен начин бави људским правима. Наша земља, свакако, иде узлазном путањом на овом плану и то је оно што је добро. Свесни смо чињенице да нас на овом путу чека још пуно посла и да постоји потреба да се и даље ради на унапређењу положаја, жена, особа са инвалидитетом, старијих особа, деце и припадника ромске националне мањине, и те теме су за нас важне.  

Пракса је показала да поред активности министарстава и јединица локалних самоуправа, пројекти и иницијативе невладиних организација који се реализују широм Србије значајно доприносe бољој примени закона и борби против дискриминације. Поред домаћег нормативног оквира редовно се прати и примена препорука које као држава потписница међународних конвенција у области људских права добијамо у процесу мониторинга примене ових докумената. За разлику од неких земаља које још нису успоставиле независне институције које штите људска права, ми их у Србији имамо. Мислим да најбољу слику по питању поштовања људских права и степену толеранције у нашем друштву одсликава однос наше земље и наших грађана током трајања мигрантске кризе када је кроз нашу земљу прошло готово милион људи.  

 

2. Када говоримо о људским правима, најчешће се прво помисли на права мањина – етничких, сексуалних и других. Међутим, шта је са борбом са основна људска права – на живот, рад, слободу кретања, слободу говора, која се у последње време све више гурају на дно лествице приоритета?

Не постоји градацијa људских права, она су у нашој земљи уставом и законом  загарантована и имају једнак третман. Остваривање економских права и бољи живот свих грађана су кључни приоритет Владе. Боље остваривање ових права темељи се на економском положају грађана, обезбеђивањем сигурног посла и прихода за сваког појединца и породицу. Јасно је због чега су бројне активности председника Србије и целокупне Владе и усмеренe на смањење стопе незапослености у нашој држави. Бенефити пристојног посла нису само на индивидуалном нивоу, већ су витални за економију и читаво друштво. Подсетићу да је Европска комисија у априлу ове године оценила да је Србија највећи успех остварила управо у сфери економије.

 

3. Због специфичности материје, често се дешава да се кроз борбу за људска права врше и злоупотребе. Како то спречити?

Могуће злоупотребе су присутне и у овој области као и у свим другим. То додатно усложњава ову ионако осетљиву и комплексну проблематику. Важно је константно грађане упознавати са правима која им стоје на располагању али и упозоравати да ће се сваки вид злоупотребе пратити и санкционисати у складу са законом. Код грађана се мора изградити свест да  сваки вид злоупотребе угрожава како ту јединку или групацију тако и све друге потенцијалне кориснике појединог вида помоћи или утврђеног права. Ови случајеви се морају пратити и због тога што они указују и где је слабост успостављеног система односно како се може побољшати функционисање и уједно учинити сигурност грађана већом у сваком погледу.

 

4. Каква је сарадња Канцеларије са локалним самоуправама и да ли има разлике по питању права која се крше на локалу, односно у мањим срединама, и у већим градовима? Постоји ли некакав "заједнички именилац"?

 

Сарадња са локалним самоуправама је од кључног значаја у постизању напретка у области људских права. Грађани своја права остварују у јединицама локалне самоуправе у којима живе и пуно напора је уложено да се већ постојећи капацитети на локалу повежу и почну заједно да раде. Свака локална самоуправа има своје специфичности, што изискује и другачије активности. Посебно се води рачуна о мање развијеним општинама и градовима у које се усмеравају додатна средства како из републичког буџета, тако и од стране многих донатора. Један од примера јесу средства која су уплаћена из фондова Европске уније за унапређење положаја и статуса Рома и Ромкиња у Србији, где се доста радило на локалу на овом пољу и где су грађани осетили бољитак. Канцеларија за људска и мањинска права је у претходном периоду доста урадила када је у питању промоција људских и мањинских права, у сарадњи са цивилним друштвом, како би сваки човек било да живи у Београду, Иригу, Црној Трави или били ком месту у Србији био упознат са својим правима и начинима како да их оствари. Заједнички именилац је свакако посвећеност локалних самоуправа питањима унапређења приступаm правима грађана, имајући у виду да ова питања у ранијем периоду нису на адекватан начин била препозната.

 

5. Докле се стигло са усклађивањем правилника људских права са ЕУ? 

У процесу приступања Србије Европској унији, у јулу 2016. године, је отворено Преговарачко поглавље 23: основна права и правосуђе. Рад на Акционом плану за ово поглавље, практично, ујединио је напоре Владе, локалних самоуправа и невладиног сектора. Овај акциони план прати читав низ активности које држава мора да спроведе у одређеном временском року, како би могли да кажемо да смо систем успоставили, односно испунили стандарде ЕУ на пољу владавине права и борбе против корупције. Србија треба да буде у Европској унији због система вредности које она представља, а тај систем вредности је заснован на људским правима. То није важно само због процеса придруживања ЕУ, већ због свих грађана који у Србији живе.


 

6. Дајте нам неки позитиван пример напретка када су у питању људска права у Србији.

Примера је пуно, али могу да издвојим начин на који се у Србији гарантују и остварују  права грађана, припадника националних мањина и то може да послужи као пример за читав регион и читаву ЕУ. Различитости се у Србији поштују и наша земља ће наставити да води политику захваљујући којој је у ЕУ препознају као једног од лидера у раду са националним мањинама и поштовању њихових права. Искористила бих ову прилику да позовем све представнике националних мањина да изађу на изборе 4. новембра ове године и искористе своје право да бирају и буду бирани.