Пауновић: За шест месеци 30.000 жена пријавило насиље

За шест месеци примене Закона о заштити жртава породичног насиља више од 30.000 жена је пријавило породично насиље, донето је 6.000 појединичних планова за жене које су биле жртве насиља, а 9.000 насилника исељено из својих станова, изјавила је председница Савета за праћење примене препорука механизама УН за људска права Сузана Пауновић.

Пауновићева је на седници скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, на којој се расправљало о Извештају Србије у оквиру трећег циклуса Универзалног периодичног прегледа и добијене препоруке', Пауновићева је навела да су чланице УН препознале да Србија први пут има ефикасан систем заштите од породичног насиља, као и то да стање људских права у Србији није идеално, али да има напретка.

Иначе, у поменутом извештају су споменути подаци који је српска делегација представила 24. јануара пред Саветом за људска права у Женеви.

Пауновићева је рекла да су многе чланице УН похвалиле Србију за оно што је урађено између два Универзална периодична циклуса, као и да је похваљен поступак рада на Извештају.

''Похваљена је транспарентност у процеса израде Извештаја јер су учествовали сви који су имали прилику да дају притужбе или покажу да неке ствари могу да се унапреде. Извештај није идеализован, свака ставка говори о законима који су усвојени и о којима је постајала јавна расправа'', истакла је Пауновићева.

Србија је, додала је, од Савета за људска права УН добила 190 препорука за унапређење људских права, те да је одмах прихваћено 74, док ће се о преосталих 116 накнадно разматрати.

Навела је да је нашој земљи дат до 30.јуна да се изјасни о тим препорукама.

Истакла је да је Србија међу реткима од 196 земаља која има механизам који прати како се спроводе обавезе државе према УН и њеним конвенцијама.

Упитана да ли је приликом представљања Извештаја било примедби, предлога или похвала на део о мањинским правима у Србији, Пауновић је навела да је предочено Савету да је усвојен посебан Акциони план за остваривање права националних мањина, у оквиру Акционог плана за поглавље 23.

Тај документ, како је објаснила, треба да отклони кључни проблем, а то је пуна имплементација Закона о правима и слободама националних мањин и Закона о Националним саветима националних мањина.

Заштитник грађана Зоран Пашалић навео да су ускраћивања и кршења људских права из оних области које нису често у фокусу јавности и да само у случају трагедије и тешке повреде права постају предмет интересовања шире јавности.

Пашалић је приметио да се Извештају наводи да се више деценија покушава да реши проблем особа са инвалидитетом и заштитник грађана није задовољан како се то одвија, њихови проблем се решавају ад хок.

''Други проблем је њихова инклузија и како се спроводи, углавном се крше њихова основна економска права'', указује заштитник грађана.

Додаје да су стара лица друга најугроженија група у друштву, а на трећем месту су, како каже, жене и деца која су у фокусу због трагичних догађаја који су се дешавали у последње време.

Пашалић је указао и слободу мишљења и изражавања, наводећи да је излазак државе из медија уместо да поспеши снизио критеријуме у квалитету медијских садржаја.

Ту су важна два питања, први је економски статус новинара, неуређен правни статус и немогућност да добију кредите од пословних банака, а друго питање су учестали напади на новинаре поводом којим смо се оглашвали кад год је било јасних доказа да се то десило'', навео је Пашалић.

Седници Одбора којом је председавао председник тог тела Мехо Омеровић присуствовали су и директорка Београдског центра за људска права Соња Тошковић, заменик шефа Мисије ОЕБС Џозеф Мелот, стална координаторка Канцеларије УН у Србији Карла Херши.

 

Извор:РТС